Direktor ima mnogo obaveza. Toliko mnogo da ponekad može da provede ceo dan radeći, a da na kraju dana nije uradio nijednu od stvari koje su za njegovu firmu najvažnije.
Čudno, zar ne?
Čovek je došao prvi na posao, otišao poslednji, održao pet sastanaka, odgovorio na pedeset telefonskih poziva i rešio deset problema.
Radio je ceo dan.
A možda uopšte nije radio svoj najvažniji posao.
Zato mislim da je dobro da postavimo jedno jednostavno pitanje: šta direktor zapravo treba da radi?
Po mom mišljenju, postoje tri aktivnosti koje čine suštinu njegovog posla:
- Unapređuje poslovanje.
- Rešava probleme.
- Delegira.
Naravno, direktor radi još mnogo toga. Ali ako ove tri stvari radi dobro, na dobrom je putu da uspešno vodi firmu.
Hajde da vidimo zašto.
1. Unapređivanje poslovanja je najvažniji posao direktora
Zamislite firmu koja već nekoliko godina posluje sasvim pristojno.
Ima svoje kupce, proizvode ili usluge, zaposlene i stabilne prihode. Nema velikih problema i svi su manje-više zadovoljni.
Direktor dolazi na posao, prati šta se dešava i vodi računa da sve funkcioniše.
Da li je to dovoljno?
Po mom mišljenju, nije.
Jer dok mi održavamo postojeće poslovanje, naša konkurencija razmišlja kako da ponudi nešto bolje.
Neko razvija kvalitetniji proizvod. Neko pronalazi jeftiniji način proizvodnje. Neko organizuje bržu isporuku. Neko smišlja uslugu koja će kupcima biti interesantnija od naše.
I jednog dana naši kupci počnu da kupuju od njega.
Zato često kažem da stagniranje u poslu zapravo znači nazadovanje.
Ako želite da vaša firma bude uspešna i narednih pet ili deset godina, morate stalno da razmišljate kako da unapredite njeno poslovanje.
Kako se konkretno unapređuje poslovanje?
Unapređenje poslovanja ima dva dela kojima direktor mora da se bavi istovremeno.
Prvi je preduzetništvo.
To znači da stalno tražimo nove poslovne ideje. Razmišljamo kako da unapredimo proizvode, usluge, prodaju i ponudu kupcima.
Moramo da pronađemo razlog zbog kojeg će kupac želeti da kupuje od nas, a ne od konkurencije.
Drugi deo je kontrola poslovanja.
Moramo da znamo kako firma posluje, koliko zarađuje, gde nastaju troškovi, kakva je naplata, da li su poslovni procesi organizovani i da li se naši planovi realizuju.
Jedno bez drugog ne može.
Možete imati fantastičnu poslovnu ideju, ali ako ne kontrolišete njenu realizaciju, ona može da ostane samo dobra ideja.
Možete imati odlično kontrolisano poslovanje, ali ako ne razmišljate o novim idejama, konkurencija će vas vremenom prevazići.
Direktor mora istovremeno da razvija posao i da ga drži pod kontrolom.
To je njegova prva i najvažnija obaveza.
2. Rešavanje problema je sastavni deo posla
Postoji jedna stvar koju svaki direktor treba što pre da prihvati.
Problemi neće nestati.
Možete imati odlične zaposlene, dobar proizvod, uspešnu prodaju i dobro organizovanu firmu, ali problemi će se i dalje pojavljivati.
Zašto?
Zato što se posao stalno menja.
Menjaju se kupci, tržište, konkurencija, tehnologija, dobavljači i uslovi poslovanja. Menjaju se i stvari unutar same firme.
Neki zaposleni ode. Neko drugi dođe. Kupac otkaže porudžbinu. Povećaju se troškovi. Pojavi se novi konkurent.
I sve to stvara situacije koje treba rešavati.
Zato je rešavanje problema jedan od osnovnih poslova direktora.
Problem nije samo nešto loše
Kada kažemo da firma ima problem, najčešće pomislimo na nešto neprijatno.
Ali problem ne mora uvek da bude posledica lošeg poslovanja.
Zamislite da vam prodaja naglo poraste.
Odlično!
Ali sada nemate dovoljno ljudi, proizvodnja ne može da ispuni sve porudžbine, skladište postaje premalo, a isporuke kasne.
Imate problem.
Samo što je ovaj problem nastao zbog uspeha.
I njega morate da rešite.
Zato mislim da direktor treba da prihvati probleme kao normalan deo svog posla, a ne kao nešto što bi, u idealnoj firmi, trebalo potpuno da nestane.
Šta znači rešiti problem?
Nije dovoljno samo primetiti da nešto nije u redu.
Potrebno je razumeti zašto se problem pojavio, razmotriti moguća rešenja, doneti odluku i organizovati njeno sprovođenje.
A zatim proveriti da li je problem zaista rešen.
Jer ako smo o problemu održali nekoliko sastanaka, svi se složili šta treba uraditi, a niko ništa nije uradio, problem je i dalje tu.
Možda smo samo potrošili vreme.
Dobar direktor ne meri svoj rad brojem sastanaka, već rezultatima odluka koje su sprovedene u delo.
3. Delegiranje — posao direktora rade i drugi ljudi
Sada dolazimo do teme koja je, po mom mišljenju, jedan od najvažnijih pokazatelja koliko neko razume posao direktora.
Delegiranje.
Postoji jedna definicija menadžmenta koju posebno volim:
Menadžment je sposobnost da se posao obavi radom drugih ljudi.
Razmislite malo o toj rečenici.
Vi kao direktor ne treba sve sami da uradite.
Treba da organizujete firmu tako da zaposleni i rukovodioci kvalitetno rade svoje poslove, ostvaruju rezultate i doprinose zajedničkim ciljevima.
A vi treba da se bavite onim što je za poslovanje najvažnije.
Zašto direktori često rade tuđe poslove?
Zato što misle da će nešto najbolje uraditi sami.
Ponekad je to i tačno.
Možda ste vi najbolji prodavac u firmi. Možda najbolje poznajete proizvodnju. Možda možete brže od svakog zaposlenog da rešite neki problem.
Ali to ne znači da treba stalno vi da ga rešavate.
Zamislite fudbalskog trenera koji odluči da lično izađe na teren zato što misli da će bolje od svojih igrača odigrati utakmicu.
A igrači sede na klupi i gledaju.
To baš i nije neki dobar sistem.
Posao trenera je da izabere kvalitetne igrače, organizuje tim, pripremi taktiku i omogući svima da daju najbolje od sebe.
Slično je i u firmi.
Čak i najbolji fudbaleri dodaju loptu saigračima. Ne pokušavaju sami da odigraju svaki napad.
Zašto bi onda direktor pokušavao da uradi svaki posao u firmi?
Delegiranje nije samo davanje zadataka
Nije dovoljno da zaposlenom kažete: „Uradi ovo.“
Potrebno je da razume šta treba da postigne, koje su njegove odgovornosti, do kada zadatak treba da bude završen i kako će se proveravati rezultat.
Ako ste posao delegirali, a zatim svakog dana morate da radite polovinu tog posla umesto zaposlenog, nešto u organizaciji nije dobro.
Možda zadatak nije jasno postavljen. Možda zaposleni nema dovoljno znanja. Možda mu nedostaju potrebna ovlašćenja.
I to su stvari kojima direktor treba da se bavi.
Cilj delegiranja nije da se direktor oslobodi svake odgovornosti, već da firma funkcioniše kvalitetno i bez njegovog stalnog uključivanja u svaki detalj.
Najveća zamka: direktor koji nema vremena
Često čujemo direktore kako kažu:
„Nemam vremena.“
Nemaju vremena da naprave biznis plan. Nemaju vremena da analiziraju konkurenciju. Nemaju vremena da razmišljaju o novim proizvodima ili da razgovaraju sa ključnim kupcima.
A rade po deset ili dvanaest sati dnevno.
Kako je to moguće?
Jedan od razloga može biti to što se previše bave operativnim poslovima, a premalo svojim prioritetima.
Uradili su mnogo stvari, ali nisu uradili one najvažnije.
Zato je važno da direktor stalno razmišlja šta može da delegira.
Ne zato što je lenj ili zato što ne želi da radi.
Naprotiv.
Zato što svoje vreme treba da posveti poslovima od kojih firma ima najveću korist.
Ako direktor ne razmišlja o budućnosti firme, ko će?
Ako se ne bavi njenim unapređenjem, ko će biti odgovoran za to?
Naravno da dobre ideje mogu da dolaze od zaposlenih. I treba da dolaze.
Ali direktor mora da napravi organizaciju u kojoj se te ideje prepoznaju, razvijaju i realizuju.
Proverite kako provodite svoj radni dan
Predlažem jednu jednostavnu vežbu.
Na kraju radnog dana uzmite papir i napišite šta ste sve radili.
Zatim za svaku aktivnost postavite sebi pitanje:
- Da li sam ovim poslom unapredio poslovanje firme?
- Da li sam rešio neki važan problem?
- Da li je ovaj posao mogao da uradi neko drugi?
Ne morate ovo raditi mesecima.
Probajte nekoliko dana.
Možda ćete se iznenaditi koliko vremena trošite na stvari koje ne zahtevaju baš vaše znanje, odgovornost i iskustvo.
A onda razmislite kako biste mogli bolje da organizujete svoj rad i rad saradnika.
Cilj nije da radite manje važnih stvari.
Cilj je da imate više vremena za njih.
Dobar direktor ne mora sve da zna i sve da radi
Niko ne može najbolje da zna prodaju, finansije, proizvodnju, logistiku, marketing, pravo i svaki drugi deo poslovanja.
Zato postoje stručnjaci. Zato postoje zaposleni. Zato postoji menadžment.
Vaš posao je da napravite kvalitetan tim, organizujete njegov rad, postavite ciljeve i kontrolišete rezultate.
I da istovremeno stalno razmišljate kako firma može da posluje bolje.
Ako uspešno unapređujete poslovanje, rešavate probleme i delegirate poslove, već radite ono što smatram suštinom direktorskog posla.
Naravno, svaka od ove tri aktivnosti ima svoje veštine i pravila koje treba naučiti i primenjivati.
O tome detaljnije govorim u sedam lekcija poslovnog kursa Recept za dobru firmu.
A za početak, pokušajte da odgovorite na jedno pitanje:
Šta ste danas uradili što će vašoj firmi omogućiti da sutra posluje bolje?
Ako imate konkretan odgovor, odlično.
Ako nemate, možda je upravo to najvažniji posao koji vas čeka sutra.
