Posao

Svaki posao se sastoji od dva  bitna segmenta, čiji redosled i prioritet zavisi od faze u kojoj se konkretan posao nalazi, a to su:

  • Preduzetništvo
  • Kontrola poslovanja

Kada je u pitanju nov posao, prioritet je preduzetništvo –  jer  tada tražimo način kako da realizujemo neku svoju poslovnu ideju i spremni smo da rizikujemo i da u nju uložimo sredstva, znanje i vreme. Procenu da li  neki posao ima šanse na tržištu, analiziramo bilo po osećaju i uverenju ili putem neke realne analize tržišta i našeg planiranog posla. Tu često nastaje problem, jer osim svih objektivnih problema, postoji i realan hir tržišta koje  može da ne prihvati i najbolji i najrealniji posao i obrnuto pa zato u poslu i nema garancija  za  uspeh.

U igrama na sreću procentualno mnogo više pobeđuju ljudi koji znaju kako se one igraju,  ista situacija je i sa poslom. Zato je logika da naučite da radite i vodite posao, jer to poslu daje znatno veće šanse na uspeh. U ta važna znanja spada i kontrola poslovanja , kao i kako se ona u praksi realizuje, zato što  i najbolja poslovna ideja neće biti uspešno realizovana na tržištu, ukoliko firmu koja je realizuje ne budemo vodili i ne budemo kontrolisali njeno poslovanje na pravilan način.

Kod poslova koji već postoje, tj. kod firmi koje već rade, prioritet predstavlja  kontrola poslovanja –  da bi smo znali kako poslujemo i da li se posao odvija onako kako smo planirali. To radimo uz pomoć analize poslovanja, definisanja poslovnih procedura, uvođenja različitih standarda poslovanja i sl. Problem nastaje kada se firme ne bave onom drugom neophodnom poslovnom aktivnošću, tj. preduzetništvom, što znači: stalnim analiziranjem tržišta, konkurencije i potreba kupaca, kao i konkretnim pokušajima da putem novih poslovnih ideja i poslova, tj. preduzetništvom, kontinuirano zadrže  svoju poziciju na tržištu, nudeći kupcima nove proizvode i usluge,  štiteći se na taj način od postojeće konkurencije i od inovativnih i agresivnih firmi koje pod boljim uslovima nude nove ili usavršene postojeće proizvode.

Kada god se  vaša firma nalazi u stabilnoj poslovnoj situaciji i mislite da samo treba da radite postojeći posao, realnost je da vas neko već ugrožava sa potpuno novim proizvodom, koji je superioran u odnosu na vaš proizvod. Retki su  proizvodi koji ovaj problem nemaju – pogledajte samo stare fudbalske utakmice i videćete da tri četvrtine svetskih kompanija koje su se reklamirale u tom trenutku,  danas više ne postoji, jer niko tada nije mogao da im objasni da im pretiti opasnost od tada novih tehnologija i firmi koje su se tek osnivale.

Osoba koja sve ovo zna i može da sprovede u praksi zove se direktor.

Situaciju u Srbiji dodatno komplikuje i mentalni sklop vlasnika srpskog preduzeća, koji smatra je da je on tu firmu osnovao i da se on u taj posao najbolje razume. On nema nikoga sa kime bi mogao da se posavetuje o vođenju svoga posla, jer smatra da su svi nepošteni i da hoće da ga prevare, kao i da niko ne može da unapredi poslovanje njegove firme, a sve i da može, on to nikada ne bi dozvolio –  po cenu da mu firma i propadne, jer bi to srušilo njegov autoritet i neprikosnovenu poziciju u firmi, koja mu je važnija i od same firme.

U srpskim firmama nije prepoznata potreba da za vas rade najbolji i najstručniji kadrovi na tržištu. Često vlasnik ili menadžer misle da sve znaju i da mogu sve sami, a posao je timski sport i trebaju Vam najbolji saigrači. Postavlja se pitanje zašto je to tako logično i očigledno u sportu, a u poslu nije.

Kipling

Šta vredi galopirati ako se krećemo u pogrešnom pravcu.

Američka poslovica

Biznis je kao teranje bicikla. Ili teraš ili padaš.

John Maxwell

Pesimista se žali na vetar, optimista očekuje da se vetar smanji, a lider prilagođava jedra.

Read more