Kurs za direktore
Ekonomija je nauka o poslu.
Posao je kada mi nešto radimo ili proizvodimo, neko to kupuje, a mi od toga imamo zaradu. Zarada je osnovni razlog što se bavimo nekim poslom i ona se ostvaruje kada su prihodi od nekog posla veći od njegovih troškova, tokom određenog vremenskog perioda.
Kada nema zarade ili se javlja gubitak, tj. kada su troškovi veći od prihoda, to onda nije posao, nego propast – jer bolje je ništa ne raditi, nego raditi sa gubitkom.
Nažalost, to nije moguće znati kada počinjemo sa nekim poslom – jer ne postoji garancija za dobar posao. Posao zavisi od tržišta, od toga da li prodajemo nešto što kupci žele da kupe od nas, a takođe zavisi i od konkurencije koja radi isti ili sličan posao, kao i od toga kako organizujemo i vodimo svoj posao.
Kompletna filozofija posla staje u definiciju da je potrebno smanjiti troškove, a povećati prihode.
Smanjivanje troškova je moguće postići i na sledeće načine:
- Analizom svakog pojedinačnog troška – tj. da li se pod povoljnijim uslovima može vršiti nabavka od novih dobavljača
- Pregovaranjem sa postojećim dobavljačima
- Kompenzacijom
- Uključivanjem svih zaposlenih u nabavku robe
Povećanje prihoda je moguće postići na sledeće načine:
- Povećanjem prodaje postojećih proizvoda (veće količine, veće cene, novi kupci i kanali prodaje)
- Prodajom postojećih proizvoda na nove načine
- Prodajom novih proizvoda
- Stalnom analizom konkurencije i tržišta
- Angažovanjem svih zaposlenih kao prodavaca
Marketing, kao mozak prodaje, treba da iznađe načine kako da efekti marketinških aktivnosti na samu prodaju budu veći od troškova marketinga.
Veliki problem u vođenju nekog posla, koji je i osnovni kriterijum kvalitetnog rada nekog direktora, predstavlja neophodnost istovremenog praćenja dešavanja i u firmi i na tržištu.
Konkurencija predstavlja najveći izazov u svakom poslu i zato je nemoguće da mi stagniramo u razvoju svojih proizvoda i ponude kupcima, dok konkurencija u tome uveliko napreduje, jer, onaj ko prvi izbaci bolju ponudu na tržište – taj je u prednosti, a svi ostali su u problemu.
Direktor mora da kontroliše da li se u firmi sve odvija po planu, kao i da li se zadaci koje je izdao konkretnim zaposlenima izvršavaju na vreme i na pravi način. Istovremeno, direktor mora da ima uvid u to kako firma posluje na tržištu, šta radi konkurencija i da li se planovi za nove poslove odvijaju kako treba, uz praćenje još bezbroj drugih tekućih problema i obaveza, što sve zajedno predstavlja poslovnu svakodnevicu svakog direktora.
Da bi direktor bio siguran da sve ove zadatke izvršava na najbolji način i da ništa ne zaboravlja, on mora da napravi spisak svojih obaveza, kao i da svakodnevno kontroliše, pre svega samog sebe, da li se ti zadaci ispunjavaju onako kako je planirano. To je direktorov glavni zadatak i ukoliko to ne radi, on ne ispunjava svoju osnovnu funkciju, što znači da je zbog njegove nesposobnosti firma u velikom problemu.
Nažalost, mnogi srpski direktori misle da firme postoje da bi njima bilo dobro, a ne da direktori postoje da bi firmama bilo dobro.
Menadžment
Direktor svoje zadatke izvršava uz pomoć zaposlenih, pre svega uz pomoć rukovodstva preduzeća, a zadatak direktora je da napravi takav sistem poslovanja da rukovodeći kadar složno i stručno ispunjava svoje zadatke i da svoju korist vidi u dobrom poslovanju firme. Problem predstavlja kako zaposlene i rukovodstvo motivisati da tako postupaju, a znanje kako da se to uradi zove se MENADŽMENT.
Direktor mora ili da sam zna šta konkretno firma treba da uradi da bi poslovala bolje ili mora da otkrije ko od zaposlenih to zna, a potom da on to realizuje.
Problem predstavlja što vrlo mali broj zaposlenih o tome uopšte razmišlja, a ostatak zaposlenih, pogotovo iz redova rukovodstva preduzeća, želi da to opstruira, prevashodno zato što ne žele da nečija sposobnost pokaže njihovu nesposobnost.
Delegiranje poslova i zadataka predstavlja osnovnu veštinu svakog direktora, jer ukoliko on sve sam radi ili ukoliko ne kontroliše šta zaposleni rade – firma je u velikom problemu. Pravljenje poslovnog ambijenta u kome samo argumentovane i stručne diskusije imaju kredibilitet i u kome se kontinuirano analizira realizacija svih poslovnih predloga i projekata, je jedini način da firmu vode najkvalitetniji kadrovi.
Dobar direktor mora da bude dobar i pošten čovek, vedrog duha, jer je to jedini način da zaposleni dugoročno rade za interese firme na najbolji mogući način.
Promene
Promene se konstantno dešavaju u poslu – kada firma odlično posluje, potreba za promenama nije toliko uočljiva, ali kada firma loše posluje, promene su neophodne i tada se pokazuje pravi kvalitet direktora. Problem u vezi sa promenama je što ih zaposleni, a pogotovo rukovodeći kadar, ne žele iz više razloga, a direktor mora da zna ŠTA treba da se menja, kao i KAKO i SA KIM treba da sprovede te promene. Ukoliko direktor to ne zna, onda on samo želi da bude direktor, ali ne ume da radi kao direktor. Konkretno, neophodno je da se uspostavi sistem u kome svi zaposleni predlažu konkretne načine kako da firma bolje posluje, na bazi toga prave se planovi i ukoliko se ti planovi realizuju, nagrađuju se konkretni zaposleni, na unapred definisan način.
Kada firma počne ovako da funkcioniše, vrlo brzo se izdvoje zaposleni koji postižu rezultate iznad proseka, zato što se razumeju u posao i razmišljaju o njegovom unapređenju. Problem je što da bi bio dobar direktor, jedan direktor sve ovo mora i da uradi.
Zaposleni, a pogotovo rukovodeći kadar, koriste svako neznanje i nedoslednost direktora, tako što ne obavljaju svoj posao, za šta krivica leži na direktoru, a ne na zaposlenima – isto kao što su roditelji odgovorni za ponašanje svoje dece, a ne obrnuto. Neznanje i nesposobnost direktora da sprovede neophodne promene u poslovanju, tera direktora da se bavi nebitnim operativnim stvarima, kako bi stvarao privid da nešto radi, a što firmu sigurno vodi u probleme. Jedina garancija opstanka neke firme na tržištu je stalno razmišljanje o kupcu i stalno unapređivanje kvaliteta proizvoda i usluga koje kupcu nudimo, jer ukoliko to ne uradimo mi, uradiće naša konkurencija.
Ukoliko već postoji pomoć u kući, nema razloga da se ne koristi pomoć u poslu. Nesporna je želja skoro svih zaposlenih da budu direktori i ona je za svaku pohvalu, ali s obzirom da je posao direktora konkretan posao, neophodno je i konkretno znanje za njegovo kvalitetno obavljanje. Bez obzira da li ste već direktor ili ćete to tek postati, od ogromne važnosti je da znate šta i kako treba da radite da bi ste bili uspešni kao direktor. Biće nam zadovoljstvo da Vam u tome pomognemo.
Poslovni konsalting je delatnost kojom se mi bavimo i ona podrazumeva pomoć i konkretno savetovanje kako da unapredite organizaciju i poslovanje Vaše firme, kako da postojeće poslove radite bolje, kao i kako da se bavite novim poslovima. Sve to ostvarujemo tako što zajedno sa Vama analiziramo i unapređujemo Vaš konkretan posao, umesto da Vas samo savetujemo da bi trebalo da radite bolje.
U Srbiji postoji mnogo firmi i stručnjaka koji se izuzetno uspešno bave poslovnim konsaltingom i ukoliko Vam neko detaljno izanalizira posao kojim se bavite, posavetuje Vas kako da radite bolje, a da pri tom takvu uslugu niste nikad ranije koristili – od toga možete da imate samo ogromnu korist.
NUDIM VAM BESPLATNU OSNOVNU ANALIZU POSLOVANJA VAŠEG PREDUZEĆA
Autor ovog sajta već 30 godina se bavi vođenjem i unapređivanjem posla u različitim privatnim firmama i sve ovo što je napisano na ovom sajtu je praktično iskustvo koje je definisalo ovaj tekst. Zato ja nisam neko ko se teoretski bavi ekonomskim temama i to ne znam, ali znam šta i kako treba unaprediti poslovanje neke firme, jer to radim 30 godina. Radio sam u bankarstvu, u medijima, trgovini, it sektoru, startup poslovima i najvećim korporacijama, u malim i velikim privatnim firmama, gde sam zajedno sa prijateljima unapređivao poslovanje tih firmi i to volim da radim.